Zimoća

Posmatram nas često,
dušo, zahladneli smo.
Zahladnele su reči naše
i zahladnele su ruke naše,
krv koja je njima tekla odavno stoji,
a sa prstiju naših vise ledenice
i svakim dodirom probadamo
one koje bismo pomilovali,
dok oni ne mogu plakati
kako su i suze njihove zaleđene.
Pogledi su naši prazni
kao belo prostranstvo Arktika,
ali čak nas ni Arktik ne može udomiti
kako je i to nečije mesto za život,
ne skladište za slaganje promrzlina.
Ne osećam svoje telo više,
možda sam ga ostavila za sobom,
a nisam primetila
jer u hladnoći izgubiš osećaj
čak i za uspomene na toplo.
Teško je, dušo, biti čovek
u svetu koji nas je zaboravio utopliti.

IMG_20200102_171144_957

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s